Websites

suncicastankovic65

D: Kuvarica iz Pariza koja će nam približiti čari francuske kuhinje S: Mme Suncica, vous allez faire la salade de champignons, (Gospodjo Sunčice, Vi ćete napraviti salatu od sampignona) Ja počinjem da pravim salatu, pored mene radi mladić koji radi staž u firmi, u jednom trenutku on sipa u moju salatu sok od limuna, više nego što treba. Dolazi gazda, proba moju salatu i počinje da se ljuti, jer salata je previše kisela. Ja znam da je salata previše kisela, ali ne mogu ništa da kažem, jer ja ne znam da pričam Francuski. Koji apsurd? Toga se uvek setim, kada me neko pita o mojim počecima u Francuskoj gastronomiji. “Mme Suncica, vous allez faire la salade de champignons”, (Mrs. Suncica, you’ll make a salad sampignona) I’m starting to make a salad, with me working young man doing an internship in a company, at one moment, he poured into my salad juice lemon, more than it should. The boss comes, try my salad and begins to get angry, because lettuce is too acidic. I know that the salad is too acidic, but I can not say anything because I do not know to speak French. What an absurdity? That I always remember, when someone asks me about my beginnings in France gastronomy. Francuska kuhinja i ja… Upoznale smo se kao ono što kažu kod nas: ” silom prilika”. Ja došla kod nje bez poziva, daleke 2000. godine, kada smo krenuli trbuhom za kruhom, želeci nešto bolje i lepše, bolju budućnost za našu decu. A ona me je bez reči primila i evo nas družimo se već 15 godina. Prihvatila me je veoma srdačno i ljubazno. Ponekad je znala da bude tako dobra i fina, kao i sve prijateljice, a onda, odjednom, tako drska i bezobrazna, zbog koje sam toliko puta plakala i htela da odem. Učila je ona mene, bila tako zahtevna, a ja pomno slušala i radila i ponekad pokušavala da ponešto i ukradem od nje, kako bih bila u koraku sa njom. Bilo je jako teško u početku. Zamislite da idete na posao, a da ne znate ni jednu jedinu reč francuskog jezika. Da vam šef kaže da napravite salatu, kiš, ratatuj, blanquette de veau ( teleći blonket), noix de saint Jacques…(jakubove kapice) a da ne znate ni kako ni šta, a da to ipak uradite. Danas je situacija mnooogo drugačija, naučila sam mnogo toga, ovladala mnogim tehnikama , jer sam imala tu sreću, da zanat učim kod jednog od najpoznatjih tretora u Francuskoj , gospodina Gerard Mulot-a, što mi je pak, otvorilo puteve u domenu restoracije, tako da danas radim u restoranu “Chez Vous”, na Champs-Elyséese-u kao kuvarica i spremna sam da moje znanje podelim sa svima vama koji volite francusku kuhinju. Dakle, putevi sudbine su čudni, školovala sam se za pravnika, a završila kao francuska kuvarica. Izvor: http://www.handmakers.net/index.php/2015/06/11/suncica-stankovic/